Malinarstvo za početnike I deo

Malina je posle jagode najznačajnija voćna vrsta. Desertno je voće a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za različite oblike prerade- sok, sirup, vino,prirodni liker , kompot, slatko džem, marmelada,kandirano voće ,sladoled, malina u prahu i pulpi.

Malina ima više prednosti u odnosu na druge voćke. Lako se razmnožava počinje da rađa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja a u trećoj godini dostiže pun rod. Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. Rizik u proizvodnji maline je manji u odnosu na druge voćne kuture jer joj grad, mraz i vetar ređe pričinjavaju štete. Najveći proizvođač maline je Rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t, Čile 35000, SAD 32100 t, Nemačka 28285 t, Mađarska 27277t. U Srbiji se proizvodi 40-60.000 t maline. U našoj zemlji površine pod malinom iznose oko 10.000 ha, s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano povećanje što što govori i činjenica da su 2006 god. ukupne površine iznosile 16.354 ha.

Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima veličine 10 do 30 ari u brdskoplaninskim područjima, gde daje najbolje rezultate. Na tako usitnjenim parcelama proizvodnja se često odvija bez ikakve kontrole, čime se ne obezbedđuju ni minimalni zahtevi u tehnologiji gajenja, a samim tim i zahtevi kupaca koji traže da se poštuje minimum tehnološke discipline. Podizanjem savremenih zasada maline sa inoviranim sortimentom (jednorodne i remontantne sorte krupnog ploda) i savremenijom tehnologijom gajenja, inostranom tržištu će se ponuditi veće količine kvalitetnog stonog voća i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu. Istovremeno će se omogućiti bolje i potpunije korišćenje postojećih hladnjača, kao i podizanje novih prerađivačkih kapaciteta.

Hemijski Sastav i Hranljiva Vrednost Maline

Plod šumske divlje maline težak je od 0,9 do 1,7 grama. U plodovima se nalazi 85-88% vode, 12-15 % ukupne suve materije, a 4,1-9,9% otpada na semenku i pokožicu. Težina ploda plemenite maline kreće se 1.7-8,4 g, a neki plodovi su teški i do 12 g. Sadržaj vode u plodovima plemenite maline iznosi 77,4-90,9 %, ukupne suve materije od 9,1 -22,6 %, rastvorljive suve materije 8,0-13,0 % i pepela 0,4-0,8 %. Sadržaj šećera se kreće 3,4-6,9 %, Ukupne kiseline se kreću 0,6-2,6 %. Pektinske materije iznose 0,5-2,8 %, pentozani 2,7 %, taninske i bojene materije 0,1-0,3 %, azotne materije 0,8-1,9 %, vitamin C 12,8-53,2 mg %, a pH 2,95-3,52. Plod maline sadrži i značajne količine aromatičnih materija. U semenu se nalazi 14,6 % masnih materija.

Morfologija Maline

Malina je višegodišnja žbunasta listopadna biljka cvetnica. Kao takva malina sadrži vegetativne i fruktifikacione organe. Vegetativni organi služe održavanju života jedinke i diferencirani su na koren, stablo , list. Fruktifikacioni organi ili organi za razmnožavanje omogućuju opstanak vrste. Tu spadaju cvet, seme i plod.

Koren

Koren je osnovni vegetativni organ maline. Radijalne je simetrije, višegodišnji je i dobro razvijen.Uloga korena maline je mnogostruka. Iz zemljišta usisava vodu i u njoj rastvorene mineralne materije, utvrđuje biljku u zemljištu , služi kao organ za skladištenje organskih materija i za vegetativno razmnožavanje – korenove reznice crvene maline.

Stablo

Stablo je osnovni vegetativni organ maline i radijalne je grade. Na stablu maline listovi su spiralno raspoređeni a u pazuhu listova nalaze se pupoljci. Stablo zajedno sa lišćem gradi izdanak, koji se sastoji od dva dela. Nad zemljom u vazduhu nalazi se aerofilni , fotofilni izdanak koji živi nepotpune dve godine i podzemni geofilni izdanak koji je višegodišnji i bogat je rezervnim hranljivim materijama. U drugoj polvini leta na podzemnim izdancima i na mladim žilama obrazuje se veći broj pupoljaka od kojih nastaju novi mladi izdanci. Ovi izdanci rastu u toku jeseni i zime sve dok se zemljište ne smrzne. Narednog proleća izdanci počinju da izbijaju na površinu u zavisnosti od ostvarenog porasta u prethodnoj godini. Na podzemnom delu izdanaka razvijaju se adventivni korenovi. Izdanci koji do sredine vegetacije ne izbiju na površinu oni uginu.

Poznavanje načina obrazovanja i rastenja izdanaka maline pod zemljom od velike je važnostiza određivanje i prikladnog sistema održavanja zemljišta u rodnim zasadima i zasadim za proizvodnju sadnice.

Nadzemni izdanak živi nepune dve godine, on dostiže punu visinu na kraju prve godine. Mladi jednogodišnji izdanci nose krupne neparno peraste listove sa 3 ili 5 liski.U pazuhu listova jednogodišnjih izdanaka razvij se obično po jedan ili dva a ređe tri pupoljka koji su rasporedeni jedan iznad drugog serijalno. Ako postoje po dva pupoljka gornji su bolje razvijeni i iz njih se razvijaju naredne godine rodne grančice.Donji pupoljci ostaju ne razvijeni i od njih se razvijaju rozete. Pri povredi gornjeg pupoljka pozni mraz onda iz donjeg pupoljka se može razviti rodna grana. Jednogodišnji izdanci maline dostižu dužinu od nekoliko desetina santimetara do preko tri metra. Dužina izdanka zavisi od sorte, fiziloškog stanja biljke, plodnosti zemljišta, meteoroloških prilika i nege. Jednogodišnji izdanak sazreva od osnove ka vrhu. Stoga kod sorata koje su osetljive prema mrazevima i temperaturnim kolebanjima najpre izmrzavaju vrhovi izdanaka.

Dvogodišnji izdanci maline ne obrazuju kambijalni prsten, ne debljaju sekundarno i ne stvaraju godove. U toku druge godine iz bočnih pupoljaka nadzemnog izdanka mogu da se razviju rodne grančice, koje nose cvetove i plodove. Najveći broj i najkrupniji plodovi maline obrazuju se na rodnim grančicama na srednjoj trećini izdanka, a kada na rodnim grančicama donjeg dela vršne trećine izdanaka. Zbog toga rezidbu maline treba podešavati tako da se sačuvaju najveći broj rodnih grančica.

Vršni pupoljci na jednogodišnjem izdanku nekih sorata maline razvijaju se u rodne grančice i donose rod krajem prve vegetacione periode septembar – oktobar tu spadaju lord džordž, krupna dvoredna , septembar . Prema nameni postoje dve vrste izdanaka za zamenu i za razmnožavanje.

List

List je pored korena i stabla osnovni vegetativni organ maline. U listu maline vrši se sinteza organske materije –fotosinteza, razgrađivanje organske materije – disanje i isparavanje vodene pare transpiracija. Listovi postaju od lisnih začetaka, koji se diferenciraju u lisnu osnovu, lisnu dršku i liske. List maline je složen neparno perast i sastoji se od 3 ili 5 jajastih liski. Listovi su na stablu maline raspoređeni spiralno. Neparno perasta građa listova i njihov spiralni raspored omogućavaju malini da potpuno iskoristi raspoložive količine svetlosti za proces fotosinteze.

Cvet

Obrazovanje cvetnih pupoljaka maline počinje u septembru ili oktobru. Najpre se obrazuje terminalni cvet u cvasti, njegov razvoj je najbrži. Ostali cvetovi formiraju se ka osnovi u vidu nepravilne spirale, a njihov razvoj je sporiji.Cvet maline je  dvopolan hermafroditan.

Sastoji se od čašice, krunice, prašnika i tučkova. Čašica maline sastoji se od pet čašičnih listića zelene boje , krunica ima pet kruničnih listića bele ili ružičaste boje. Prašnika ima mnogo i oni grade prsten oko tučkova. Cvetovi maline su skupljeni u cvasti , cvetanje obično traje 20-25 dana.

Plod

Zbirni plod maline sastoji se iz velikog broja koštunica sakupljenih oko sasušene cvetne lože. Plod maline izgrađen je od 20-160 pojedinačnih koštunica. Svaka koštunica nastaje od po jednog oplodnog listica- karpele. Plod je obično crvene, žute ili crne boje. Izduženog ili loptastog oblika. Ako je oplođenje slabije neke se koštunice ne razvijaju, pa plod može da bude nepravilnog oblika. Sorte čiji se plodovi osipaju ne trebaju se gajiti.Težina ploda plemenite maline iznosi 1,7- 8,4 g, a katkad i do 12 g.

Seme

Razvićem semenog zametka maline posle oplođenja nastaje seme. Ono sadrži opnu ,semenjaču i klicu. Kad seme maline dođe u povoljne uslove ono klija.

Faze U Godišnjem Ciklusu Maline

U životu maline razlikuju se dva doba:

doba aktivnog života ili vegetacije
doba zimskog odmora

Vegetacija traje od trenutka kad se razviju prvi pupoljci maline, pa sve dok ne otpadne lišce u jesen. Ostatak vremena je zimski odmor. U toku godišnjeg ciklusa malina prolazi kroz sledece fenofaze: